Odlazak mladih iz Bosne i Hercegovine poslednjih godina predstavlja jednu od najaktuelnijih tema,štomladiodlučujuotićiiliostatiigraditisvojubuduć o kojoj se mnogo govori, no ne nude se rješenja za taj problem. Govoreći o odlasku iz Bosne i Hercegovine, u fokus se ne stavljaju samo mladi, već sve generacije, a mišljenje da iz zemlje odlaze najobrazovaniji i najsposobniji ljudi, takođe više nije reprezentativno. Anketa provedena od strane Balkan Diskursa sa 378 mladih potvrdila je da 38.1% želi napustiti zemlju, 47.6% je reklo možda, a onih koji žele ostati je 14.3%. Na drugo pitanje ,,Koji su razlozi odlaska iz zemlje?”, 42.2% mladih navodi uslove života, 38.4% su finansijske prirode, a 9% zbog dodatnog obrazovanja. „Osoba sam koja želi da stvara i doprinosi. Uvek tražim svoj životni put sa mnoštvo interesovanja. Želim da svako iz moje matične zemlje živi dobro, pristojno. S obzirom da studiram mehatroniku na Tehničkom Univerzitetu u Gracu, interesujem se za razvoj tehnike koja je nažalost zapostavljenja u našoj državi“, kaže za Balkan Diskurs student Nemanja Mijajlović. On je odlučio napustiti Bosnu i Hercegovinu zbog, kako kaže, nedostatka perspetkive i loših životnih uslova. „Porodica je u suštinskom smislu najvažnija za razvoj mlade osobe, naročito u zemlji kao što je Bosna i Hercegovina u kojoj se čovek ne može osloniti na sistem. Nastavio sam školovanje u Austriji koja vodi računa o mladim osobama i gde obrazovni sistem ceni znanje i stručnost. Jedan od razloga da napustim matičnu zemlju je što vlast ne vodi računa o mladim osobama, kako žive, šta rade, da li se i koliko obrazuju“, kaže Nemanja. Većina mladih ne vidi perspektivu i želi da svoj život gradi u drugoj državi. To je jedan od najvećih problema sa kojim se suočava Bosna i Hercegovina. „Trenuto ne planiram da se vratim u matičnu zemlju. Ono što primećujem je da moj lični razvoj u Austriji potpuno odudara od svih vrednosti koje važe za poželjne u Bosni i Hercegovini. Kao takav pojedinac, sa brilijantnim idejama i rezultatima, i dalje ne bih bio cenjen. Svakoj mladoj osobi preporučujem da čita, sluša kvalitetnu muziku i gleda dobre filmove, te da formalno obrazovanje shvate ozbiljno kako bi bili dobro pripremljeni za život koji sledi“, dodaje Nemanja. Među onima koji odlaze puno je i mladih kojima brojne mogućnosti koje se otvaraju u inostranstvu zvuče primamljivije nego da ostanu da žive u svojoj zemlji u kojoj je nezaposlenost ogroman problem. Ipak, među mladima ima i onih koji su, iako svesni loše perspektive, odlučili da ostanu i pokušaju da podstaknu i druge da to urade među kojima je i mlada romkinja Jovana Barbu. „Student sam Pravnog fakulteta u Bijeljini, aktivistica, koordinatorica i trenerica na projektima. Radim u udruženju „Siguran korak“ i honorarno na portalu Moja Bijeljina kao novinar i terenski radnik. Sebe bih opisala kao ambicioznu, tvrdoglavu i samouverenu devojku“, kaže Jovana. Položaj mladih osoba je ugrožen pogotovo kada ste manjina i svakodnevno se susrećete sa predrasudama o vama. „Svoj život baziram na svom ličnom razvoju i na romsku zajednicu u Bijeljini, jer smatram da svojim znanjem i duhom mogu promeniti neke stvari u njoj. Bez obzira što se svakodnevno susrećem sa predrasudama ljudi oko mene, svojim trudom, radom i osmehom na licu ih sputavam da prestanu misliti loše o Romima“, objašnjava Jovana. Prema njenom mišljenju položaj mladih je poražavajući, a iako dosta njih, kako kaže žele da ostanu u Bijeljini prinuđeni su da „trče trbuhom za kruhom“. „Smatram da svaka mlada osoba koja završi fakultet mora pronaći posao i truditi se da dođe do toga. Porodica je veoma bitna, jer imaju veliku ulogu u oblikovanju dece i njihovih karakternih osobina“, kaže Jovana. Ova mlada i uspešna Romkinja se kroz svoj život suočavala se sa omalovažavanjem okoline, ali je ipak odlučila da ostane i gradi bolju budućnost za sebe i sve ljude. „Svoju budućnost vidim u granicama naše države. Imala sam ponude da odem studirati u inostranstvo sa plaćenim školovanjem i stipendijama, ali sam odlučila ostati i dokazati da ima nade za sve mlade osobe i da se može ovde uspeti. Postigla sam pre svega da porušim predrasude o Romima, da ljudi ne biraju sudbinu, ali je mogu usmeriti ka nečemu boljem“, navodi ona. Priča kako su je učešće na raznim seminarima i poznanstva doveli i do poziva UNESCO-a da predstavlja Bosnu i Hercegovinu i mlade osobe na koferenciji mladih u Ženevi. „Vodim se time da se ništa ne treba dobiti lako i da se za sve moramo boriti da bi cenili to što dobijemo. Glavni motiv mog napredovanja je da verujem u ovaj grad. Verujem, da se može dosta toga uraditi uz novu energiju i mnogo truda.